Braon+Crveno

    Nije da vas ne volim, nije da mi se ne sviđate, ali uprkos tome nije bilo šanse da skidam kaput na onoj hladnoći prošle nedelje. Evo kućne varijante, sve u kompletu, parket i produžni kablovi, i braon džemper, crvene pantalone i Zoidberg ogrlica.

;)

*English 

Crveno, volim te, crveno

    Nekoliko nedelja sam kukala kako mi trebaju crvene ili bordo pantalone, eventualno tamno zelene ili ljubičaste. Planirala ekskurziju do nekog od tržnih centara i odustajala svaki put kad dođe vreme za polazak. U poslednje vreme sam razvila netipičnu averziju prema otvaranju novčanika.
    Pre neko veče sam rešila da ispunim sisterki želju da odemo do komšijskog SHS. A i oni su bezobrazni bili su mi na uglu ulice, mogla sam da svratim kad mi se ćefne, a sad imam čak 10 minuta šetnje do njih. Taman je prošlo dovoljno vremena da se oni ponove, a da meni nešto zafali. I nađem ni manje ni više nego baš te pantalone za kojima sam kukala, 'fala lepo, i jedan džemper pride, jer sezona je, od viška ne boli glava! A cena prava sitnica, recimo da za te novce ne bih uspela da kupim ni džemper, ni pantalone u prosečnom tržnom centru.

;)

*English

     

Prsten i grejač

      Sećate se kad sam vam ono rekla da sam prava gospodarica prstenja. Da ne mislite da lažem evo prvog prstena koji se šetao prošle nedelje. Sve je na slici baš onako kako je bilo, nisam uspela da varam, da ga prebacim na levu, da bih desnom mogla da slikam, na kažiprstu leve se šepuri jedan mali, sveži, radnički ožiljak. Morala sam da isučem stativ.
      Prsten pletenica se najbolje slaže sa grejačima, a grejači su zvezde jeseni. Napravim ih sebi, uzme ih mama, napravim ih sebi uzme ih sestra, napravim ih sebi i sakrijem ih. Sad ih pravim svima, drugaricama, momcima, ma, ko god se javi...
     I da vam još kažem da sam za izbor prstena pletenice dobila divan kompliment od gospodina koji ga je prodavao. Ni u najluđim snovima nije izgledao kao čovek koga bi interesovao izbor prstenja, više kao čovek koga je žena ostavila da pričuva radnju. On je, pak, tako lepo analizirao ostatak ponude i njenu inferiornost u odnosu na moj izbor, a ja ostadoh impresionirana i bez teksta.
      A šta vas greje ovih dana i da li je radijator dovoljan? Meni ne!

;)

*English

Zbog Marsela se danas smešim

* Juče je razgovor sa sisterkom preko Skajpa počeo sa njenim: ,,M. mi je poslao najslađi videojčić (da, ponekad izgovaramo takve reči, neophodno je) koji sam u životu gledala i verovatno će ostati tako zauvek. Poslaću ti link i moraš sad da ga gledaš, hoću da gledam tvoju reakciju.'' I tako i bi, i gledala sam ga još dva puta sinoć. I znate šta, volela bih da mogu da gledam vašu reakciju, posebno na poslednju rečenicu u drugom delu. Da, obavezno gledajte i drugi deo.

* Još jedna fantastična stvar, štampanje, sastavljanje i svi ostali delovi i procesi nastajanja jedne ogromne knjige u štampariji, od praznih listića do kutija spremnih za isporuku knjižarama.

* Pogodite ko bi ovde najviše voleo da živi? 50 divnih fotografija mačaka koje žive na jednom malom japanskom ostrvu, mačećem raju.

* E, da, kod Saške opet bila dobra žurka.

;)

*English

Roj Jakobsen - Vunderkind

     Kupila sam je samo zato što je autor Norvežanin, to je jedino što joj je išlo u prilog - autor Skandinavac. A našla sam je na štandu jednog izdavača na Sajmu knjiga, sa još nekoliko naslova za sto dinara, u nekom zabitom ćošku. Sto dinara, naša simbolična cena za knjige koje se verovatno ne prodaju najbolje, pa da ih se otarasimo.
     Jeste moje znanje o Norveškoj ograničeno je na Oslo, fjordove, nordijsko skijanje i hladnoću, priznajem, ipak, u mojoj glavi je sve Skandinavsko uvek označeno kao potencijalno dobro i tako izabrah i ovu knjigu. A instikt me nije prevario, odlično potroših onu stotku.
     I nisam konsultovala Google u vezi sa knjigom, ni u vezi sa autorom, želim da je čitam bez ikakvog predznanja. Jedino malo zameram prevod naslova, više bih volela da se zove Čudo od deteta, mislim da bi više odgovaralo i originalu i samoj priči, ali nisam cepidlaka (trep, trep, kao...), samo čitam i uživam.

;)

*Serbian

Gospodarica prstenja

     Često nosim prstenje. Nekada sam često nosila velike minđuše. Narukvice nosim samo ponekad.

     Kada sam se ofarbala u crveno i kada sam shvatila da je talasasto i kovrdžavo najprirodnije stanje moje kose, prestala sam da nosim velike minđuše. Postale su suvišne. Još uvek ih imam, ali čuče u kutiji i čekaju neke mirnije kose. Sada nosim male minđuše. Imam jednu rupu na levom, i dve na desnom uhu i volim da kombinujem minđuše, par na desnom, a neka sasvim treća na levom ili sve tri različite, ili sve tri iste. Uglavnom samo malo sjaja da ponekad bljesne kroz kosu.

     Jednu tanku srebrnu narukvicu sa cvetom nosim već jedanaest godina. Pokazaću vam je jednom. Bila je prvi rođendanski poklon od njega i skidam je samo u vanrednim situacijama (kao na primer sada, jer je na popravci, khm!).

     Ali kada je prstenje u pitanju tu sav minimalizam prestaje. Jasno se sećam svoje prve opsednutosti prstenjem, tamo negde devedestih, u osnovnoj. Moja najbolja drugrica je imala divne ruke, nežne, elegantne, kao balerina. Posledica prvih naleta puberteta, devojaštva. Ja sam krenula ranije u školu, bila sam godinu mlađa od svih i moj pubertet nije bio nigde na vidiku, moje su ruke još bile dečije. Ona je dobila dva srebrna prstena od dede, iz Austrije. Ja sam imala kolekciju plastičnog prstenja sa vašara i iz Kinder jaja.

     Onda mi je tetka poklonila tanušni, mali prsten od belog zlata, a mama jedan srebrni. Pa sam otkrila radnjice sa bižuterijom i počela sam sama da ih biram, samo da ih bude što više i da budu veliki. Moja drugarica i ja smo slagale svoje kolekcije, dogovarale se koju ćemo kombinaciju sutra za školu. Šta ide na palac, kažiprst, mali prst. Skidale smo ga samo pred spavanje i pre fizičkog. Sve smo kačile na kaiš sata da se ne zagubi.

    Tako sam i ostala bez tetkinog prstena. Neko je za vreme fizičkog uzeo moj sat iz svlačionice, svo prestenje, i tetkin prsten...  tetke više nema.

***

      E, ovo gore na slici vam je većina moje kolekcije prstenja danas. Često nosim prstenje. Ponekad samo jedan, ponekad koliko god mogu da stavim. Samo jedan je od srebra, dva su od drveta, zlata nema. Ostalo je bižuterija, ali sve sam ih pažljivo birala i volim ih.

     A sve sam vam ovo ispričala jer sam planirala da vam s vremena na vreme ovde pokažem i kombinacije prstenja koje trenutno nosim, a počinjem sledeće nedelje.

;)

*English

Mačke blogerske: Marija (Bubullina) i Džulijan

Narode, iznenađenje! Mačke blogerske se vraćaju u zimskom izdanju, a u to ime današnji gost nam ima ruske krvi, i to kraljevske. Ako želite prvo se podsetite fantastičnog žutog gospodina, a onda i dve preslatke crno-bele dame, a onda osmotrite i ovog divnog plavog gospodina.
Džulijan je mačak jedne Marije, koje Marije? Sve će vam biti jasno kad kažem Bubllina. Da, da, to je ona ,,koja živi sa namerom da širi kreativnu zarazu''. Mene je zarazila odavno, a ako vas još uvek nije skoknite na Bubullinu i sve će biti gotovo za čas, ali pre toga pogledajte kako žive Marija i Džulijan.

Lična karta

• Ime(na): Marija i Julian (Džulijan)
• Datum i/ili godina rođenja: 29. mart 2012.
• Pol: Muški
• Rasa: Ruska plava

Kako su se upoznali Marija i Džulijan i kako je Džulijan dobio ime?

Džuli je bio rođendanski poklon od mog dragog. Nije bio poklon iznenađenja ali smo definitivno iznenada odlučili da ga uzmemo. Svi oko nas su bili iznenađeni, ako ništa drugo :).

A ime je dobio po jednom i jedinom kralju koga priznajem - king Julianu:

Titulu kralja je opravdao koliko odmah, jer od samog starta vlada našim srcima, bukvalno. Nikada nisam imala ljubimca, i nisam imala pojma o količini ljubavi koju možeš da gajiš prema tim malim njuškama.

all photos by Bubbulina

Džulijanova omiljena hrana?

Uglavnom sve ono što nije namenjeno njemu. I kuvana piletina.

Džulijanova omiljena igračka?

Vezice za kablove. I bilo šta što leti i visi, i nestaje iz vidokruga. Ako su to vezice za kablove koje lete po celom stanu i nestaju iz vidokruga, još bolje.

Džulijanova omiljena poza i prebivalište?

Ne znam koja mu je omiljena pošto ih ima mali milion... isto važi i za prebivalište. Jednostavno, if it fits, he sits.

U čijem se krilu Džulijan najradije gnezdi?

Krila mu nisu baš omiljeno mesto za maženje, on je više tip koji će da vam se uvali kada  god vidi da vi spavate. Moram priznati da najviše voli kod mog dragog da se mazi, njih dvojica imaju tu neku posebnu vezu, neobjašnjivu za mačku i vlasnika. Ali ipak najbolje je kada smo svo troje ujutru pospani, ne zna se ko koga češka i ko više uživa :).

Kako Džulijan  provodi dane od svitanja do sumraka do svitanja?

Zbog njega smo počeli da navijamo alarme za buđenje sat vremena ranije, jer ono što bi nama trebalo da predstavlja znak za ustajanje njemu predstavlja savršenu priliku da se smesti u krevet i zahteva češkanje od svojih ljudskih podanika. Sumrak obično podrazumeva gledanje serije zajedno sa nama, a sve ono između svodi se na jelo, spavanje i igru, kao i svaka mačka. Mada, on bi se verovatno igrao po ceo dan, da postoji dovoljna zaliha vezica u kući ili golubova koji lete pored prozora.

Ako bi mu se pružila prilika da li bi Džulijan želeo da ulovi miša?

Da miševi kojim slučajem imaju krila, definitivno. Za obične miševe ne mogu da tvrdim :)

Kada bi Džulijan progovorio, šta bi prvo rekao?

Gde su moje vezice?

Anegdotica iz Džulijanovog života

On je prilično uobičajena mačka koja živi u stanu pa samim tim i nema mnogo mesta za anegdote... osim možda onog jednog momenta kada je potpuno izignorisao vrata od terase i zaleteo se da uhvati goluba. Zveknuo se kao kreten, sa sve razmazanim otiskom njuške u staklu :). Pored toga, svaki dan sa njim je zapravo zabavan na svoj način.

Da, da, znam o čemu sad mislite - čari i savršenstvo mačećeg života još jednom su dokazane, zar ne? 

Hvala Mariji i Džulijanu na odvojenom vremenu!

PS Kolika je to slučajnost da je moj rođendan samo dva dana pre Džulijanovog, a njegova vlasnica mi je imenjakinja? Hm! ;)